Naš svet ne bi mogao da postoji da ga nije
stvorio neprouzrokovani uzrok, Neko ko ne zavisi
od materije i energije, Neko ko je izvan našeg
sveta.
Taj prvobitni uzrok nastanka meterije i energije
mora da bude inteligentno biće, a ne slučajni
evolutivni procesi.
Nije dovoljno da evolucijom nastane ruka da bi
uspešno opstala.
Neophodno je da istovremeno nastane i mozak, i
da postoji centar u mozgu koji upravlja rukom, i
da postoje nervi koji donose i odnose
informacije do ruke, potrebni su mišići da
pokrenu ruku, potrebna je zdrava hrana koja će
dati energiju mozgu i ruci, i još milion drugih
procesa.
Svi ovi procesi moraju da nastanu istovremeno da
bi biće opstalo, a ne jedan po jedan tokom
miliona godina slučajnih rekombinacija gena.
Verovatnoća da slučajno nastane jedna jedina
ćelija statistički je praktično jednaka nuli, a
kamoli verovatnoća da slučajno nastane složeno
biće kao što je čovek.
Slučajno u prirodi nastaju samo nesklad,
greške, poremećaji, bolesti.
Da bi nastalo nešto funkcionalno, neophodan je
inteligentni Stvoritelj, sveznajuć i svemoćan,
koji će stvoriti materiju ni iz čega i
oblikovati je da postane funkcionalna.
Kako bi bezlična priroda koja nema intelekt,
emocije ni volju, mogla da stvori čoveka koji
ima intelekt, emocije i volju?
Čak i čovek koji ima razum ne može namerno da
stvori život, pa zašto bismo verovali da slepa
slučajnost može da stvori život?
