autor poslanica

 

 

autor: Duško Radović

 

POSLANICA

Samo nešto da se razumemo: svakom muškarcu spremaju se razni mamci. S tim da budemo načisto! I nisu samo oni krivi, nego su krive žene. Mi smo krive. Mi bacamo razne mamace a muškarci se onda hvataju. Recimo šlicevi! Ja mislim da su razni šlicevi na suknjama strašni mamci za jednog muškarca. Ili recimo, neki preterani dekolte ili mnogo tesne suknje. Sve to skreće pažnju muža sa svoje kuće, svoje žene. I onda se posle čudimo – odakle su karte u džepu? Tako lepo, namame se… Mi ih namamimo. Ja namamim, recimo tvog čoveka, ti namamiš mog i gotova posla. Najbolje je kad svaka žena mami svog muža. Ali, mnoge žene to zapostavljaju. One misle: muž mi je, šta ima još da se mamimo? I tu se, normalno, najviše prevare. Jer ako ti neceš da ga mamiš, ima ko hoce. Je l’ tako? Gde god pogledaš, na sve strane mamci.

autor poslanica

 

autor poslanica

 

 

Duško Radović

 

POSLANICA

Velika sreća i sloboda dečja je u tome što ona stvarno nemaju nikakvog cilja. Malo dete živi danas, pa se ispava, pa živi sutra, pa se ispava i nije svesno nikakvih ciljeva. Mislim da ti ciljevi strašno kvare ljude, upropašćuju živote i ne daju nam da živimo svakoga dana, nego smo u stanju da šesnaest godina života upropastimo zbog neke male prednosti. Starci su opet na kraju života i nemaju šta da postignu, pa samim tim nemaju ni cilja. Kada nema velikih ciljeva, i male stvari postaju važne. Koliko je čovek samo u stanju da zanemari divnih, malih stvari zbog nekih ciljeva koje će dostići. U ime nečeg velikog što će dostići ili ne! Kada je neko mali ili sasvim star on stoji pred tim svetom oslobođen svega onoga što bi mu uskratilo te sitne životne radosti. I najsitniji doživljaj nekome može pričiniti veliku radost, nekome ko živi u ovom trenutku… i nema više… i ništa mu ne smeta da potpuno živi u tom trenutku.

autor poslanica