autor tekst

 

 

Alfred Russel Wallace

 

 

Charles Darwin

 

TEKST

DARVIN PRE DARVINA

Prvi otkrio teoriju evolucije, ali ga NIKO NE SPOMINJE

Alfred Volas proglašen je predsednikom antropološkog odeljenja Britanskog udruženja za unapređenje nauke pre tačno 150 godina. To je bio tek gest zahvalnosti tadašnjih britanskih prirodnjaka, čoveku, koji je osam godina pre, otkrio evoluciju kroz prirodnu selekciju.

Volas je bio taj koji je imao dovoljno hrabrosti da javno izađe sa svojim otkrićima, dok se Darvin, koji se plašio objave da ga ne bi razapeli, tek tada okuražio da javno istupi. 

Samo što je kolektivna svest jednog zaboravila, a drugog ne. Šteta jer se rođeni Velšanin pokazao kao važna osoba na mnoštvo načina.

Čarls Darvin je bio tu sa svojim delom "O poreklu vrsta" iz 1959. u kojem su bili obuhvaćeni i Volasovi radovi iz godina istraživanja, zbog čega se i dogodilo to da je u to doba javnost, i to ne samo naučna, slavila i Volasa i Darvina kao one koji su otkrili evoluciju.

Volas je samo 26 godina kad je kao ostrašćeni ljubitelj istraživanja prirode otišao na svoje prvo istraživanje. Bila je reč o Amazoniji, gde je računao da će naći mnoštvo životinjskih i biljnih primeraka, do tada sasvim nepoznatih Evropljanima.

Teško je i zamisliti da bi u viktorijansko doba neko četiri godine tumarao po Amazonskoj prašumi, a kad je već sve to preživeo, ostalo je još samo da se vratiti u Veliku Britaniju američkim brodom Helen.

Međutim, bio je avgust 1852., kad se, na sred Atlantika zapalio brodski teret. Nastala je pometnja, spašavali su se najpre ljudski životi, a nakon što su putnici i posada ugasili požar, ispalo je da su životinje koje je Volas prevozio, oslobođene kako ne bi izgorele, poskakale u more bežeći pred vatrom.

Svi primerci koje je Volas nosio sa sobom su izgoreli, i skoro pa sve beleške za četiri godine istraživanja. Nije bankrotirao jer je bio osiguran, ali je zbog krhkih živaca i manje bilo dovoljno za nervni slom.

Alfred Volas

Samo dve godine kasnije, Volas je organizovao još jednu ekspediciju. Ovaj put u Malajski arhipelag, o kojem najveći deo Evropljana tada nije imao pojma čak ni da postoji, pa je tamo proveo punih osam godina, od 1854. do 1862. Avantura je bila već i samo putovanje iz Londona do Singapura, koje se odužilo na pola godine korišćenja apsolutno svih tadašnjih načina transporta.

Volas je bio čak oduševljen kako je brzo doputovao. Sa sobom je poneo sve, od nameštaja do bibera i soli. Osim tih egzistencijalnih "nužnosti", putovao je još i sa naučnom opremom za prikupljanje uzoraka; mrežama, kavezima, kutijama itd. Sa svojim pomoćnikom Čarlsom radio je svakog dana tokom tih osam godina.

Istražio je mnoštvo ostrva na kojima do tada nije bio nijedan Evropljanin i uživao kao nikad ranije u životu. Razlog za to je bilo, između ostalog, i to što je Evropa upravo saznala, zahvaljujući geologu Čarlsu Lajelu, da svet nije star nekoliko hiljada, nego najmanje milon i milion godina.

I dok je tih nekoliko godina tumarao po džunglama Bornea, Sumatre, Jave, stotinama i hiljadama ostrva između azijskog i australijskog glavnog kopna, proveravao je Lajelovu ideju.

Slobodouman i bistar, od prvog trenutka mu je bilo jasno o čemu je ovaj govorio kad je objašnjavao polako menjanje planina, dolina, celih masiva, pa tako i izgleda kompletne Zemljine kore. A onda je kompletnu logiku primenio na živa bića.

Orangutan, na primer, nema konačan izgled, nego takav koji se stalno menja, iz generacije u generaciju. Bio je na tačno pola svoje avanture kroz džungle jugoistočne Azije, kad je dospeo na ostrvo Ternate i tamo napisao svoj "Ternateski esej", u kojem je objašnjavao da se vrsta polako pretvara u drugu vrstu samo pod pritiskom nastojanja da preživi.

Njegov prijatelj Bejts bio je jedan od naučnika koji je bio oduševljen:

"Ideja je poput istine same, tako jednostavna i očigledna, da će onaj ko je pročita i razume, biti pogođen samom njenom jednostavnošću, a opet, istovremeno je i tako savršeno originalna."

Bejts, naime, kao ni niko drugi, nije znao da je 20 godina ranije Darvin na Galapagosu proveravao praktično iste ideje, samo što ga je bilo strah da ih objavi, da ga konzervativni krugovi ne razapanu zbog zadiranja u Božiju kreaciju.

Ali, kada je video da je Volas preživeo, iako se njegove teze savršeno poklapaju s Darvinovim, onda se i on okuražio. Svet je tako dobio dvojicu tvoraca teorije evolucije živih bića.

Slavili su obojicu. S tim što je Volas prikupio 125.000 primeraka raznih vrsta, od čega 5000 sasvim novih. Evolucija mu je pala na pamet dok je posmatrao razlike i sličnosti životinjskih vrsta na susednim ostrvima razdvojenima morem. Borneanski i sumatranski orangutani, na primer.

Primetio je i to da je mnoštvo ostrva delom iz, ili Azije ili Australije, ali da su ostali odvojeni nakon što je more poraslo i izolovalo te životinje u sopstvenim evolucijskim “džepovima”.

Njegove beleške, spoznaje i teze o načinima i razlozima razvijanja određenih boja živih bića, dobro su izdržale i preispitivanje studije objavljene prošlog meseca.

Konačno, Volas je još tada, sredinom 19. veka, najozbiljnije upozorio na to što čovek uništava prašume. Ako je ko znao o čemu govori, on je znao kada je napisao "ostrvo Java ima verovatno najčudesniju i najzanimljiviju tropsku prašumu na svetu".

U njegovo doba i javanski tigar i javanski nosorog živeli su srećno i “netaknuto”, ali on je primetio da se "moderna civilizacija širi preko tog tla", predvidevši užas koji je usledio od 20. veka.

Danas javanskog tigra više nema, javanski nosorog je najugroženija vrsta nosoroga na svetu, na ostrvu Java nastanilo se 145 miliona ljudi, Indonezija je postala zemlja sinonim za krčenje šuma, a prošle godine čak i za najgoru ekološku katastrofu u ljudskoj istoriji, kad se, kao posledica paljenja šuma, zapalio čak i treset. Indonezija je na nekoliko meseci postala najveći zagađivač ugljen dioksidom na svetu, gori od SAD-a ili Kine, ali se o tome nije mnogo govorilo.

izvor: blic.rs ›››

 

 

autor tekst

 

 

autor: Charles Darwin

 

 

TEKST

 

Darvinovo nasleđe

Ovog meseca je 150 godina od objavljivanja

Darvinove knjige „Čovekovo poreklo“. 

„Postanak čoveka i njegova istorija prikazaće se u novoj svetlosti“. Ova rečenica je jedina aluzija na ljudsku evoluciju u remek delu Čarlsa Darvina O poreklu vrsta, kojom je 1859. postavio teoriju evolucije života na Zemlji. Darvin je iz svog nacrta potpuno isključio ljude, dok se ovaj nagoveštaj nalazi u poslednjem poglavlju, poput scene na kraju odjavne špice filma o superheroju. Kao da kaže: „Nastaviće se…“

Nastavak je zaista usledio u obliku Čovekovog porekla, objavljenog februara 1871. Čitav Darvinov kanon vredan je čitanja (mada je traktat o crvima i biljnoj buđi možda ipak samo za odabrane) ali mi je Čovekovo poreklo njegova omiljena knjiga, jer se u njoj konačno bavi ljudima. Darvin je sjajan pisac, a njegova proza zanosna:

„Pored svih svojih plemenitih odlika, saosećaja za najbednije i blagonaklonosti ne samo prema drugim ljudima, već i za poslednjeg živog stvora, pored božanskog intelekta kojim je uspeo da pronikne u poredak i kretanje sunčevog sistema – uz sve te uzvišene moći – Čovek u svom telesnom sklopu i dalje nosi neizbrisiv pečat svog skromnog porekla.“

Ovaj pasus sadrži centralnu ideju knjige: da smo mi najparadoksalnija tvorevina prirode. Mi smo životinje, ali posebne. Deo smo evolucije, ali pogledajte dokle smo stigli. Mi smo, kako bi rekao Hamlet, san svih životinja.

U dva toma Čovekovog porekla Darvin obuhvata nebrojene oblasti, uključujući detaljno i opsežno ispitivanje uloge udvaranja i seksa u evoluciji, gde takmičarski nastrojeni mužjaci i izbirljive ženke primenjuju složene strategije kako bi uvećali svoje šanse za reproduktivni uspeh i izdejstvovali prenošenje svojih gena.

On istražuje zajedničke osobine ljudi i drugih životinja, preko njihovih kostiju i razvoja embriona, što je zajedno sa drugim nizovima dokaza dovelo do onoga što je danas nesumnjiva istina: mi smo životinje, koje su se razvile od nekih ranijih životinja, i deo smo ukupnog života na Zemlji kao stvorenja koja su nastala, a ne stvorena. Darvin nam govori da nas samo predrasude i arogancija mogu navesti na drugačiji zaključak i upozorava da se „neznanju češće ukazuje poverenje nego znanju“ – što bi mogla biti mantra 21. veka.

Stižemo, zatim, i do pitanja rase. Jesu li zajednice ljudi sve od iste vrste ili smo različiti? Duže od jednog veka pre Darvina to će biti centralno pitanje sukoba između monogenista i poligenista, gde su prvi tvrdili da su ljudi ista vrsta, a drugi isticali da različite rase imaju različito poreklo. Volter, taj šampion razuma i prosvetiteljske misli, takođe je bio zagriženi rasista, uveren da crni ljudi pripadaju drugoj vrsti. Debate o rasi pratile su proboj nauke u političku ideologiju imperije, uz otkriće taksonomija koje nisu bile tek puke klasifikacije, već im je poredak bio hijerarhijski. U svakoj verziji, međutim, beli Evropljani smatrani su superiornima u odnosu na sve ostale. Na desetine autora se oprobalo u prebrojavanju rasa, od Fon Linea do Kanta, uglavnom iz svojih salona bez imalo terenskog rada. Darvin ih nežno začikava kad ističe da raspon rasa varira od jedne do 63, zavisi ko ih broji.

Nasuprot tome on zaključuje, na osnovu opsežnih dokaza, da su sve rase zapravo jedna vrsta i da su predložene granice između rasa prema telesnim odlikama ili odlikama u ponašanju lažne, dok su razlike koje opažamo gradirane između različitih zajednica. Darvin iznosi argumente protiv rasnog esencijalizma – ideje da su rasne karakteristike nepromenljive. Baš kao i Darvinovu teoriju evolucije, savremena genetika je i ovaj njegov argument upotpunila i temeljno dokazala. Fizičke razlike su stvarne između populacija koje imaju različite pretke, ali su te razlike fluidne i u neprekidnom razvoju, dok su pojmovi rase kako ih danas koristimo stvar društvene konvencije, a ne biologije.

Darvin je bio liberal i abolicionista, možda pod uticajem svog nastavnika taksidermije u Edinburgu, Gvajanca po imenu Džon Edmonston koji je svoj svesni život započeo kao rob. Ali treba biti pošten u proceni Darvina i njegovog dela. Bio je čovek svog vremena, te Poreklo čoveka sadrži mnoge delove koji su danas duboko uznemirujući, naučne obmane i političke arhaizme. Darvin nikada ne pominje Edmonstona po imenu, već samo kao „punokrvnog crnca s kojim sam nekada bio blizak“. Piše i o tome kako će „civilizovane ljudske rase sigurno iskoreniti i zameniti divlje rase širom sveta“.

U nekim elegantnijim citatima, primećuje se tipično viktorijanska upotreba reči čovek [muškarac] za sve ljude. To nije jezički previd, jer Darvin je uveren da su žene intelektualno inferiorne: „Kako su muškarci izvesno nadmoćniji nad ženama u mnogim pitanjima, tako i prosečna mentalna moć kod muškaraca mora biti veća od one kod žena“. Delom je i njegova jedinstvena zaostavština zaslužna što danas znamo da je to netačno.

Živimo u grozničavim vremenima, gde su istorijski divovi podvrgnuti preispitivanju pa, u nekim slučajevima, i odstranjivanju iz javne sfere. U Čovekovom poreklu Darvin hvali svog daljeg rođaka Fransisa Galtona čije ideje o intelektu prožimaju Darvinovu misao. Galton je bio predani rasista i eugeničar, pa je 2020. njegovo ime uklonjeno iz naziva amfiteatra Londonskog univerzitetskog koledža, institucije tesno povezane s njegovim radom na eugenici.

Niko razuman ne poziva na ukidanje Darvina, što ne znači da on i njegovo delo nisu podložni istorijskom preispitivanju. Način na koji je opisivao razlike između polova i raznih ljudskih zajednica dobro je dokumentovan i proučen; čitanje nekih od tih opisa danas izazva nelagodu. Bio je u pravu kod nekih od najvažnijih ljudskih ideja, a grešio kod drugih. Za razliku od Galtona, Darvinove ideje nisu imale političke implikacije koje su, bar u Galtonovom slučaju, isprobavane širom sveta tokom većeg dela 20. veka u genocidnim razmerama. Da bismo bili u stanju da razlučujemo potrebni su diskusija, izučavanje, kontekst i nijanse, i to u duhu intelektualnog poštenja.

Ko zna zbog čega će za 150 godina prezirati nas. To je istorijski proces. Savremene debate koje polaze od prividne datosti da istoriju ne možemo promeniti ne uviđaju da se istorija, po definiciji, stalno menja. Prošlost je zakucana, a ne istorija, stoga je posao istoričara upravo da je stalno preispituju uz pomoć novih otkrića i u svetlu aktuelne kulture.

To je i razlog zašto mi je Čovekovo poreklo omiljena Darvinova knjiga, jer su čak i najveći od nas samo ljudi – komplikovani i grešni. Reč je o duboko humanističkoj knjizi. Darvin odbacuje ideju da se „divlje rase“ razlikuju od civilizovanih, mada se služi jezikom imperijalne dominacije. Ipak, u isto vreme, on vidi da snaga ljudskog roda leži u saradnji, liberalizmu i plemenitosti:

„Kako civilizacija napreduje i mala se plemena okupljaju u veće zajednice, svaki čovek ma i najprostijeg uma zna da svoje društvene porive i saosećaj treba da proširi na sve pripadnike iste nacije, mada ih lično ne poznaje. Jednom kada to oseti, samo ga neprirodna brana može sprečiti da svoje simpatije proširi na ljude svih nacija i rasa.“

To su ideje za svako doba. 

Adam Rutherford, The Guardian, 13.02.2021. 

Prevela Milica Jovanović

izvor: pescanik.net ›››

 

 

autor tekst

 

 

autor: Charles Darwin

 

 

TEKST

Darvin nije verovao u Bibliju niti u Isusa Hrista

Dve decenije po objavljivanju knjige „O poreklu vrsta” tvorac teorije evolucije napisao je da ne veruje u Bibliju nitu u Isusa kao božjeg sina, a pismo u kojem to navodi naći će se na aukciji.

Kratko pismo u kom tvorac teorije evolucije Čarls Darvin priznaje da ne veruje u Bibliju niti u Isusa Hrista kao božjeg sina, moglo bi na aukciji da dostigne cenu od 90.000 dolara. 

U novembru 1880. britanski naučnik je dobio pismo mladog pravnika F.A. Mekdermota koji mu poručuje da uprkos velikom zadovoljstvu s kojim čita njegove knjige, nije izgubio veru u Novi zavet. 

"Razlog zbog kog vam pišem jeste da vas zamolim da mi odgovorite sa da ili ne na pitanje da li verujete u Bibliju", piše Mekdermot. 

Darvin je odgovorio porukom od svega nekoliko reči 24. novembra 1880. godine, tačno 21 godinu nakon objavljivanja svoje čuvene knjige "O poreklu vrsta". 

"Žao mi je da vas obavestim da ne verujem u Bibliju kao o božanskom otkrovenju, niti u Isusa Hrista kao o božjem sinu", glasio je Darvinov odgovor. 

Slavni naučnik je dugo izbegavao da odgovori na ovo pitanje koje su mu mnogi postavljali nakon što je 1859. objavio svoj čuveni rad u kom je izneo teoriju o prirodnoj selekciji, po kojoj su vrste evoluirale putem genske varijacije. Darvinova knjiga je skandalizovala hrišćanske čitaoce koji su verovali da su ljudi stvoreni po božjem liku. 

Iako izuzetno kratka u poređenju sa drugim Darvinovim pismima, poruka upućena Mekdermotu je jedinstvena po svom teološkom sadržaju. 

"Za Darvinove kolekcionare, ona je od neprocenljive vrednosti. To je tačka na celokupnu debatu", navela je za londonski Gardian Kasandra Haton, predstavnica aukcijske kuće Bonam koja je organizator licitacije. 

Darvin je decenijama izbegavao da objavi svoja razmišljanja o evoluciji kako bi od skandala zaštitio svoju porodicu, posebno svoju suprugu koja je bila veoma religiozna. 

Čak i u 71. godini, Darvin je bio veoma obazriv kada je izražavao svoje stavove o veri. 

Mnogi su se pitali zašto je naučnik baš tada odlučio da prekine ćutanje. Istraživanje Univerzitetske biblioteke Kembridža, koja poseduje najveću kolekciju Darvinovih pisama i dokumenata, pokazuje da Mekdermot nije bio jedini koji želeo da sazna naučnikovo mišljenje o Bibliji. 

Verovatno je da se Darvin umorio od stalnih zapitkivanja ili ga je Mekdermotov iskren pristup, uz obećanje da neće objaviti njegov sadržaj pisma, ma kakav on bio, ubedio da odgovori na direktan način. 

"Možemo samo da zamislimo šta je sve prošlo kroz Mekdermotovu glavu kada je dobio odgovor", navela je Haton, dodajući da je advokat održao obećanje i da je pismo ostalo više od 100 godina u tajnosti. 

"Više od jednog veka se nagađalo o Darvinovoj religioznosti, odnosno nedostatku vere, ali pismo Mekdermotu iz 1880, koje je pravi istorijski dokument, potvrđuje dokaze da je Darvin tokom druge polovine svog života bio strogi agnostik", napomenuo je Dejvid Kvamen, autor novije Darvinove biografije. 

Darvinovo pismo biće prodato 21. septembra u Njujorku zajedno sa drugim njegovim pismima. Na aukciji će se naći i brojni predmeti iz domena nauke i tehnologije, uključujući jedan od prvih Eplovih kompjutera i jedna Enigma mašina.

izvor: b92.net ›››

 

 

autor tekst

 

 

autor: Charles Darwin

 

TEKST

 

ČARLS DARVIN Genije bez presedana ili običan čovek?

Da li je čuveni naučnik imao izuzetne i retke talente ili bi bilo koja visoko inteligentna osoba danas mogla da ostvari njegove domete u nauci?

 

Da bi se zaista razumeo Darvinov doprinos nauci i stekao uvid u logiku njegovih opservacija, potrebno je vratiti se u period između davne 1831. i 1836. godine.

Boraveći na Galapagosu i proučavajući prirodu, čuveni naučnik tada je primetio da su lokalne biljne i životinjske vrste slične onim koje nastanjuju kopno Južne Amerike. Istu pojavu Darvin je zabeležio krećući se ka istoku – biljni i životinjski svet Zelenortskih ostrva bio je sličan onom na kopnu Afrike. Na osnovu toga, Darvin je zaključio da živi svet na ostrvima potiče sa kopna glavnih kontinenata i da je vremenom, dospevši na manje i izolovanje kopnene površine, evoluirao u novim uslovima.

 

Da li bi bilo koja visoko inteligentna osoba primetila razliku između živog sveta Zelenortskih ostrva i onog na Galapagosu? Svakako.

Da li bi primetila njegovu sličnost sa onim na glavnoj kopnenoj masi? Manji broj pojedinaca.

Ali koliko njih bi nakon toga došlo do potpuno nove naučne teorije umesto da se potrudi da svoja otkrića uklopi u stare naučne okvire i jednostavno zaključi da su ove vrste u tom obliku tu postojale oduvek, da ih je stvorila “neka viša sila”? Gotovo niko.

 

 

One deliće slagalice, koji su mnogim naučnicima toliko jasni i očigledni danas, bilo je veoma teško sastaviti nekada, pogotovo ako se uzme u obzir da su se kosili sa brojnim religijskim, kulturološkim i naučnim stanovištima.

 

Dok je boravio na Galapagosu, Darvin je primetio i da su fizičke osobine, pesma i navike u ponašanju drozda slični onima koji karakterišu drozdove u Čileu, ali da se drozdovi sa ostrva Floreana razlikuju od onih koji nastanjuju ostrvo San Kristobal. Oba ostrva nalaze se na Galapagosu. Od svih ptica, Darvin primećuje razliku kod one koju je danas izuzetno teško uočiti, a još teže proučavati.

U Peruu, posmatrao je kako buba vinčuka sisa krv iz prsta sve dok se ne zasiti. Zatim bi bubu držao u izolaciji kako bi ustanovio koliko vremena je potrebno da buba ponovo ogladni. Ovakvu vrstu eksperimenta moglo bi da uradi i sedmogodišnje dete, mnogi bi rekli. Ali koliko odraslih osoba bi imalo strpljenja za tako nešto i koliko bi osoba bilo u stanju da sagleda širu sliku?

Darvin je vrlo dobro znao da to nije bilo beskorisno znanje – na osnovu ovog otkrića, on je ustanovio da li bi insekti ili ptice bili u stanju da prežive prelazak velike razdaljine od Južne Amerike do Galapagosa, koja iznosi 965 kilometara.

Ali Darvin se tu nije zaustavio. Potapao je semenje u rezervoare sa slanom vodom na duže vreme, a zatim pokušavao da ga dovede do klijanja. Pažljivo je vadio semenje iz izmeta mnogobrojnih životinja u zoološkom vrtu i beležio u koje bilje bi izraslo. Ukrštao je cveće, golubove, izučavao brojne insekte i puževe, a većinu eksperimenata vršio je u blizini zadnjeg dvorišta svoje kuće, bez sofisticirane i složene laboratorijske opreme kakva na raspolaganju naučnicima stoji danas.

 

Ovo su neke od Darvinovih ličnih osobina i talenata koji su odigrali značajnu ulogu u njegovim dostignućima, a koje su zajedničke visoko inteligentnim ljudima:

- Darvin je bio zainteresovan za veliki broj najraznovrsnijih tema i imao je sposobnost da sintetiše široke oblasti znanja u različitim oblastima – geologiji, botanici, zoologiji, paleontologiji, istoriji prirode… Ova ljubav ka međusobnom povezivanju različitih oblasti danas je retkost jer se specijalizacija naročito forsira.

Ono što je naročito fascinantno jeste to što je, i pored sveg zanimanja za živi svet, o geologiji pisao četiri puta više nego o zoologiji.

- Darvin je imao naviku da stvara hipoteze koje su se zasnivale na široj slici posmatranja. Naučnik je i sam izjavio da je njegov um imao sposobnost pronalaženja opštih zakonitosti u velikom moru činjenica

- Bio je izuzetno istrajan i strpljiv, i tragao je za čvrstim dokazima pre nego što bi nešto zaključio. Bio je metodičan, imao vrlo strog pristup istraživanju i eksperimentisanju – on je čovek koji je pisao cele knjige o bićima poput crva ili školjki. Knjigu „O poreklu vrsta“ objavio je tek 20 godina nakon što je u njegovoj glavi začeta ideja o evoluciji.

 

 

- Bio je i ambiciozan i radoznao, naročito u pogledu sveta prirode, i imao je sposobnost koncentrisanja na ekstremne detalje, ali ih je uvek smeštao u najširu moguću pozadinu

- Bio je dovoljno otvorenog uma da prihvati promene – promene u naučnim paradigmama, kao i društvenoj i religijskoj misli

- Darvinova ljubav za nauku bila je tako jaka da se često upuštao u naporna putovanja na otvorenom moru, koja su mu donosila morsku bolest tokom perioda od pet godina. Takođe je imao dovoljno hrabrosti da se kasnije suoči sa javnošću koja je bila izuzetno besna nakon što je otvoreno izneo svoje ideje

- Darvin nije bio samo čovek od ideje – on je takođe imao sklonost ka organizaciji, sakupljanju, klasifikaciji, očuvanju…

- Uprkos tome što je u obzir uzimao najrazličitija moguća objašnjenja za određene pojave, nije mu bilo teško da odbaci sopstvene hipoteze ukoliko ne bi naišao na dokaze. Vodio se objektivnošću, a ne egom, ideologijom ili maštanjem.

Filozof Danijel Denet teoriju evolucije prirodnom selekcijom nazvao je „najboljom idejom koju je iko ikada imao“, a njegov savremenik, istraživač Alfred Rasel Voles, jednom prilikom naučniku je napisao: „Zašao si u detalje kojih se ja nikada ne bih setio, i to mnogo godina pre nego što je do mene dopro tračak svetlosti u vezi sa tom temom“.

Bilo koju osobinu sa liste verovatno ima svaka osoba na svetu. Njihov skup, međutim, retko može biti zastupljen u jednoj individui. Dakle, upravo je zbir ovih osobina, a ne svaka osobina pojedinačno, učinio naučnika toliko posebnom individuom. I upravo iz tog razloga mnogi ga danas smatraju genijem bez presedana.

A ako bi zaista bilo koja iole inteligentna osoba zahvaljujući svojim talentima i sposobnostima došla do zaključaka do kojih je naučnik došao, zašto tu kreativnu energiju i napor ne bi usmerili ka današnjoj slici o tome kako svet funkcioniše i došli do neke sasvim nove, revolucionarne ideje? Ako je zaista tako lako, onda bilo koja druga osoba može biti novi Darvin danas. U svakom slučaju – razloga za čekanje nema. Mnoga pitanja čekaju na odgovore.

izvor: www.navodi.com ›››