gounderGumbrella 

Čaše

Poslednje ostaju one nasred stola. 
 Nekad pune smeha, nekad pune bola. 
 
 Sa malo vina što im na dnu osta 
 pričaju u mraku sudbu kasnog gosta. 
 
 A sa poda sivog kao mrtva sena 
 sanja svoje vino čaša razbijena. 
 
 Bar da neko tugu, tu na podu smrska, 
 ne bi čaše ove svitanje dok prska 
 
 i dok zora puna novog vina sviće, 
 ne bi zažalile što slomljene biće. 
 
 Nebo sve je šire. Dan seda kraj stola, 
 opet plav od smeha i krvav od bola.

Slobodan Marković Markoni

gounderGumbrella