samoća poezija

 

 

SAMOĆA POEZIJA

 

 

autor: Danja Đokić

 

POEZIJA

Kult šutnje

Snažna je tišina
U kojoj smo se susreli,
U kojoj su grmili jedino
Damari rasprostrti pod kožom
Odredjujući ritam vremena
Kroz pogled što upija,
Kroz nazaustavljivo klatno
Urodjenog nam sata.

Tišina što poradja
Šutnju kao nedonošće,
Pa joj mi blizinom
Uvjetujemo napredovanje.

Fokusirajmo se na
Bezdan tišine pogleda,
Tajnošću ovjenčan
Trepavicama lahorastim
U ime prvog i poslijednjeg
Ovozemaljskog nedirnuća
Svaki tvoj ostanak krstit ću
Pregrštom odstajale tišine,
A kad budeš jednom odlazio,
Prolit ću za tobom čašu šutnje,
Za sreću, zbog odbranjene samoće. 

 

samoća poezija

 

 

samoća poezija

 

 

autor: Dušan Trifunović

 

POEZIJA

 

SAMOĆA

Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja

Povlačim se, a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nadju kad i njima bude
zakucala samoća na vrata.

samoća poezija

 

 

samoća poezija

 

 

autor: Ljubodrag Obradović

 

POEZIJA

SAMOĆA

Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide. 

Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi se rada ne stide.
Ljudi svojim putem žmure.
Bledi na zapadu nada.

Uvek sam,
danas što šta znaš.
Ideale ne odbacaš.
U susret zori,
umor razum ti obori.

Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad?
Čuvari nadu prodali.

Uvek si sam,
to je tvoja sudbina.
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani bez vina,
još pomisliće da ih voliš.

Uvek sam,
pođi sledeći srca želje. 
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani.
Svakoga čeka svoje veselje.
 

samoća poezija

 

 

samoća poezija

 

 

autor: Maria Duszka

 

POEZIJA

 

Skoro pa svi su bili okrenuti 

To je bio lep oktobar
- Šimborska je upravo dobila Nobelovu Nagradu

kod mene je svakodnevno dolazio
pijani kriminalac
- tvrdio je da me voli
i ako ne budem sa njim
ubiće mene i sebe

savetovala sam mu da krene prvo od sebe
- nije primetio šalu

policajci su govorili
da mogu intervenisati
tek kada me ubije

vip od kulture je potvrdio
"ništa čudno što vam se to dešava
kad već pišete takve pesme"

jedan od mnoge moje braće je rekao:
"moraš računati na sebe"

muškarac moga života
o kojem sam pisala
moje najlepše stihove je rekao:
"mene se to ne tiče
jer ja sam tu
a to se dešava tamo"

a Gospod Bog mi je saopštio
baš tada
da očekuje od mene zahvalnost
za takav život
ovakav kakav ja

živim

zahvalna sam

obožavam moju samoću. 

 

samoća poezija

 

 

samoća poezija

 

 

autor: Nikola Madžirov

 

POEZIJA

DANI KADA TREBA BITI SAM

Istina je da je grad
iznikao kao posledica laži
neophodne za ljude
saksije i pitome životinje

(tako se snabdevam
potrebnim opravdanjima.)

Istina je da svi ljudi
izlaze iz zgrada
(kao da je zemljotres),
nose vaznu u rukama
i hodaju ka livadama

Vraćaju se triput tužniji
prašnjavih dlanova
uz nekoliko šumova
poput rupa u sećanju

A onda,
ponovo, zajednička tišina. 

samoća poezija

 

 

samoća poezija

 

 

autor: Ranko Risojević

 

POEZIJA

 

SAMOĆA
 
 Zašto je svako tako beznadno sam,
 u svakom trenu, bilo šta da radi -
 ubija, rađa, veliča; mek ili kam,
 u mržnji, bolu, grozi il' nasladi?
 Dok se nadima od moći, ponad svijeta,
 ne vidi li, u uglu, gdje ga čeka,
 mirna i moćnija od hiljade ljeta
 dragana, Samoća, odsad dovijeka.
 Zašto se ne izuti kraj vode, muk
 da naraste do rasprsnuća; mir
 da zri jer je jedini nam utuk
 za vaseljenu i njen zreli čir
 čiji smo čas porod, čas hudi huk
 u dubravi ovoj - sveg očaja zbir.

 

samoća poezija

 

 

samoća poezija

 

autor: Stevan Raičković

POEZIJA

Tako je dobro biti sam

Pođem kroz trave do najbliže padine.

 Pronađem obli kamen, sednem, pa ćutim.

 Tako je dobro biti sam: u daljini neko čeka.

 Zagledam se u sunce i polako žutim.

 (U glavi dodam: Ispod nogu se igraju ribe, teče reka.)

 Tako je dobro biti sam:

 U zamršenom korovu iza kamena dve ptice se hlade od sunca.

 Dve male ptice! Jedna prhne u sunce i senkom mi išara lice.

 Drugu zovem da mi sleti na ramena.

 Tako je dobro biti sam: neko te voli.

 Potrčiš pet koraka i staneš kao kamen.

 Prav, visok, ispod sunca: ti ličiš jedino topoli! Stojim.

 Tako je dobro biti sam: u daljini neko čeka.

 Ispod nogu se igraju ribe, teče reka.

samoća poezija

 

 

samoća poezija

 

 

SAMOĆA POEZIJA

Potrebno je puno očajanja nezadovoljstva i razočaranja

da bi se napisala šaka zbilja dobrih pjesama.

Ali nije za svakoga da ih piše pa čak niti da ih čita.

samoća poezija