Savremeni svetski analitičari projektovanja modela za XXI vek i
novih oblika ideološkog inženjeringa polaze od jedne nesporne
činjenice: čovečanstvo je ušlo u treći milenijum sa mnoštvom
nerešenih problema, bez jasne perspektive u pogledu mogućnosti
njihovog rešenja. I dok jedni krajnje pesimistički gledaju na
budućnost, pribegavajući povremeno biblijskim proročanstvima,
poput, primera radi, Umberta Eka, koji smatra da se svet kreće
jednom jedinom cilju, a to je – pakao, drugi, s nepouzdanim
optimizmom, najavljuju novu ovozemaljsku ideologiju u vidu Novog
svetskog poretka.
Pisac ove studije Saša Marković argumentovano odbacuje oba
navedena pristupa, smatrajući ih izlišnim i nerealnim. Pri tom,
njega nisu povela, još manje zanela, velika imena savremene
političke misli; on ih je temeljito proučio, ali je smelo krenuo
sopstvenim putem, opredeljujući se za empirijski postupak u
analizi savremenog sveta i njegove budućnosti. Po njegovom
mišljenju, promene koje su se odigrale u društvu i u prirodi, i
to na planetarnom nivou, zahtevaju novu logiku i novu naučnu
metodologiju.
U epicentar svoje knjige autor smelo postavlja američku
neoimperijalnu politiku, koja planirano, kontinuirano i
sistematično „proizvodi“ i istovremeno primenjuje političko
nasilje koje vodi samo jednom cilju, a to je – apokalipsa. To je
ideja vodilja koju pisac znalački razrađuje kroz tri dela svoje
studije: 1. Imperijalni karakter republike; 2. Poreklo
angloameričke dominacije, i 3. Multipolarnost ili izolacija
Amerike.
.jpg)
