goo underGumbrella

MOJE GNEZDO

Ko poznaje ovaj blistavi mir, taj je zasigurno
 upućen u ozbiljan filozofski jezik prvih
 radosti deteta; ovde dolazim kada želim da budem
 sam; u mrzlo jutro nabasao sam na milu vodenu
 buku; vetar je blago hujio kroz jele, stresao sa
 zimzelena suv sneg, spremao se da podigne optužbe.
 Svetlucahu preko rubova kamenja krhke kaskade,
 a kad bi pastrmka blesnula u plićaku i moje bi
 telo zadrhtalo kao životinja pogođena strelom.
 Kako mi je samo bliska ta neuhvatljiva devojčura
 iz svetlucavih matica; jednako kao i nemi svet
 pod ledom što se, u slepom lebdenju, još nije
 rasplamsao u život; i kako mi bejahu odvratni
 debeli, masni pacovi što istrčavali su iz vrbaka
 i naplavljenog drvlja; nije da nisam pomislio,
 ljigave beštije, da li Tvorac peva i u vašem obliku?
 Ono što sada želim je da napustite ovu peščanu
 dragu gde voda uvlači svoje slatke jezike
 u pukotine stena, tiho, bez šuma;
 bliska mi je ta mirna radost, nalik dahu deteta.
 Došao sam ovamo kraj šljunkovite obale, da uz legla
 malih ptica i grane utonule u mulj ćutim kao u
 negdašnjem okrilju; da objavim svetu —
 sad više ništa ne želim i zato sam smiren.

Dragan Jovanović Danilov

goo underGumbrella