Tekst

čovjek tekst

Ko sam ja?

Kada bi svi ljudi, pred smrt, dobili priliku da na svoj nadgrobni spomenik uklešu ono što su, za života, saznali o sebi, svaki čovjek bi, pošteno govoreći, morao priznati da se svo to znanje svodi na jednu jedinu riječ:

NEPOZNAT!

Saznanje da ni dan danas nemam pojma ko sam ja ( a ne kako se zovem, šta sam po profesiji, gdje sam rođen), odvelo me je do nekih, koliko god melanholičnih, toliko, u neku ruku, suštinski važnih, i usudiću se reći – ohrabrujućih uvida.

Najprije, do svijesti o ograničenosti i površnosti svega što sam naučio, jer, mada sam to svoje naučeno znanje mogao upotrijebiti u gotovo svakoj prilici, bilo je potpuno beskorisnim kad bih se suočio sa pitanjem:"Ko si ti?" Da, neki su bili zadovoljni kada bih im rekao svoje ime, profesiju, kada bih im pokazao ličnu kartu (na zahtjev službenih lica), ali šta vrijedi kad sam ja ostajao jednako nezadovoljan: jer ovo jeste moje ime; to jeste moja profesija; to je moja lična karta, ali sve su to, takoreći, samo oznake na flaši, a ko je onaj "Ja" u flaši? - to je ostajalo bez odgovora!

Lako je reći: otvori i probaj to što je u flaši! Mi nismo ono što jesmo i jesmo ono što nismo! Sve što jesmo – mijenja se: ali naše "ja" ostaje isto, ne mijenja se.

Mi smo nevidljivi impuls, bestjelesna čežnja, oko koje nastaje naše tijelo, kao što biser nastaje oko zrna pijeska u školjci! Ali priroda tog impulsa, karakter te čežnje ostaju beznadežno izvan svakog znanja. S druge strane, činjenica da je nedovoljnost (možda je bolje reći: nebitnost, irelevantnost), onoga što sam ja naučio, zapravo samo pojedinačni ulomak nedovoljnosti, i utoliko nebitnosti i irelevantnosti sveukupnog ljudskog znanja. Ni drugi nisu mogli naučiti mnogo više, jer pred tim pitanjem čitavo čovječanstvo i dalje ostaje nijemo! Svi smo mi oduvijek, možda i zauvijek, bezbrojne boce velike i male, trbušaste i vitke, od raznobojnog stakla, sa natpisima jednostavnim, suhoparnim, pompeznim, sa podatcima o geografskom porijeklu, godini proizvodnje, osvojenim odličjima i medaljama, sa etiketama napisanim običnim ili pretenciozno zlatnim slovima, kitnjastim kaligrafskim pismom, nevještim rukopisom olovkom, pojavljujemo se i nestaju sa bekrajnih polica života i sve se to neprekidno mijenja. Samo onaj nevidljivi impuls i bestjelesna čežnja u nama, ostaju isti.

Zatim mi se, kao hladna sjena mrkog oblaka na sunčanoj livadi, ili možda adekvatnijim primjerom rečena ista misao, kao bljesak munje kroz olujnu noć, ukazala druga misao: iako je, pravo govoreći, takav život, zapravo jad, čemer i tuga – dovoljna je sama pomisao na smrt pa da nam se svi jadi, čemer i tuga života smjesta učine smiješnim! – misao koja je, makar i kao paradoks zluradosti, suštinski značajna i sasvim nedvosmisleno – ohrabrujuća.

Konačno, shvatio sam da je zahtjev delfijskog proročanstva:"Spoznaj sebe!" pretvoren u ključ, najprije sokratovske, a zatim i svake druge filozofije, zapravo jedna groteskna, u svakom slučaju – epohalno uspjela šala - zadatak na koji je nasjelo cijelo čovječanstvo. Ova filozofska "Rubikova kocka" je neuporedivo uspješnija od one obične "Rubikove kocke", jer ovu ne možemo riješti, a ipak se ne možemo ni osloboditi potrebe da je pokušavamo riješiti i doznati ko smo (u najmanju ruku, dok god je ovaj imperativ temelj naše samosvijesti kao ljudskih bića!); s druge strane, izvjesnost krajnjeg neuspjeha da odgovorimo na to pitanje, ni jednog trenutka nas ne odvraća od uvjerenja da je traženje tog odgovora, naš osnovni zadatak . "Gnosi se avton!" – "Spoznaj sebe! Saznaj ko si!" - jeste aksiomatski prihvaćen imperativ ljudskog života, jer život proveden bez pitanja o sebi, ne samo što nije vrijedan življenja, nego uopšte i nije ljudski život!

Pitam se treba li o ovome (ili o bilo čemu istinski važnom!?), reći bilo šta, treba li govoriti – naglašavam: treba li, a ne vrijedi li, ni da li je dobro? – jer mnogo šta vrijedi i bilo bi dobro i reći i učiniti ali je zabranjeno; i obrnuto - mnogo šta se kaže što ne vrijedi reći, mnogo šta nije dobro učiniti, a čini se, i čak – mora se učiniti!

Možda treba, možda vrijedi, možda je dobro reći još ovo:

Oko zrna pijeska, školjka stvara biser. Mi smo onaj nevidljivi biser bestjelesne čežnje, oko kog cijelog života stvaramo svoju školjku.

Nije bitno kakva će biti naša školjka.

Bitno je da naš biser sačuva nepomućen sjaj svoje čežnje.

čistilište tekst - izvor: monitor.co.me ›››

čistilište tekst

Jelena Stefanović

ISTINA i samo ISTINA

Da li i vi spadate u one ljude koji tvrde da za njih afirmacije ”ne rade“? Probali ste, pisali, izgovarali, ponavljali, ali ništa… Šta više, osećali ste vrlo glupavo i frustrirano što to kod vas ne radi, a pošto se drugi hvale da je to sjajna stvar, usput ste još zaradili osećaj krivice i manje vrednosti…

Poznato mi je. Međutim, od kako se bavim ovim divnim energetskim tehnikama, to je za mene, hvala Bogu, davna prošlost. Kod energije nema puno filozofiranja – ona radi svoj posao, hteli mi to ili ne hteli. I ide baš tamo gde treba, bunili se mi ili ne. Logičan um je taj koji koči proces promene, jer njemu gospodinu treba vremena da shvati neke stvari. Pa, hajde da mu pomognemo da počne da shvata brže.

Prva i važna stvar koju valja znati – same misli po sebi nemaju baš neku moć da nešto manifestuju. One su čisto gradivni element koji dođe i prođe, ukoliko ga ne zadržite i ne koncentrišete na jednom mestu tako gusto da to više ne bude misao nego verovanje (ili uverenje). Proces pretvaranja misli u uverenja ne bi trebalo da bude posebno težak, jer je sama priroda misli magnetska. Kad namerno ponovite više puta jednu misao, ona će početi sama da se javlja i bez da je pozovete. Te misli koje postanu uverenje zajedno kreiraju još jednu važnu komponentu za realizaciju, a to je emocija. Tek onda kad počnete sve više da se osećate kao da to nešto već postoji u vašoj realnosti, kad vibrirate na istoj frekvenciji sa onim što hoćete da manifestujete, onda se to i materijalizuje.

Deluje jednostavno, ali opet ne upali svaki put. Zašto?

U celoj ovoj priči najveći problem su oni saboterski glasovi đavolčića koje često čujemo sa nekog ramena. Taman kažete: Ja imam posao koji me ispunjava. Sa radošću idem svaki dan da radim, a onda odmah usledi taj rogonja koji kaže: Ma šta se obmanjuješ kad će onaj kreten od šefa odmah da ti pokvari ceo dan? Pa kad te sačeka brdo ovoga ili onoga… Koga to može da ispuni? Nikoga. Dovoljno je samo da kročiš tamo i da ti se smuči. I tako počne i završi se još jedan dan obavijen oblakom težine i nezadovoljstva.

Ono što je zanimljivo je što je taj rogonja uglavnom u pravu. On u stvari govori jezikom istine. Rogonja jednostavno kaže kako se vi osećate i ne želi da proguta bilo koju drugu priču. I ne treba! Slušajte ga, jer vam je on fantastičan parametar. Kada druškan utihne ili počne da govori jezikom “afirmacija”, to znači da ste prihvatili novi program, usvojili novu misao ili uverenje i da se sad zaista tako osećate, pa ćete moći da ostvarite ono što želite.

Sprijateljite se sa tim rogonjom tako što ćete komunicirati sa njim. Kad na svaku vašu lepu afirmaciju on kaže: Ma važi, vi ga pitajte: A zašto misliš da je to nemoguće? Upustite se u dijalog sa njim i čujte šta ima da vam kaže. Verovatno će vam mnoge stvari delovati kao totalne gluposti ili sitnice, ali to je ono što vas zapravo sprečava da uradite ono što hoćete. Kada vam rogonja saopšti svoje argumente i objašnjenja ma koliko glupavo i nerazumno to zvučalo, krenite da ga prevaspitavate, ali tako što ćete početi sa prihvatanjem trenutnog stanja. Ako se osećate glupo da ponavljate Ja sam bogat/a, a istina je da čekate platu koja kasni tri meseca, bićete potpuno u pravu što se tako osećate. Jeste glupo, a pre svega je laž. Nego na primer: ustanete ujutru i znate da bi sada trebalo da se pogledate u ogledalo i uputite sebi nekoliko rečenica punih ljubavi i pažnje. Umesto da se bacite na onu poznatu Ja volim sebe čime biste isprovocirali rogonju “na jedan” (vi se još niste probudili, ali on je stalno budan i istina je da vam nije ni do čega), vi krenite drugačije. Na primer: Jeste da ni na šta ne ličim sa ovim podočnjacima, ali to je zato što ustajem rano ujutru da idem na posao. Neki ljudi ga nemaju. Biće bolje kad se umijem i popijem kafu, taman ću se dovoljno razbuditi da budem spreman/a za nove zahteve šefa sa kojim je istina da imam određene “situacije”, ali istrajavam u pitanju da saznam šta je sve moguće da se to promeni i da bude drugačije. Hvala Bogu da imam posao i kakvu- takvu platu, to mi ipak puno znači dok ne smislim šta ću dalje.”

Nešto u tom stilu… Možda radite na nekom drugom aspektu, svakako ćete bolje sve to reći svojim rečima, ali shvatili ste suštinu. Važno je da počnete sa prihvatanjem trenutnog stanja i da sebe ne lažete. Uvek razmišljajte o opcijama koje bi vam više odgovarale bez obzira o kom segmentu života je reč i naučite sebe da postavljate pitanja. Pitanja zaobilaze logičan um, izbegavaju zaključke i definicije koje vode samo ka poznatom, ali ne i nepoznatom (a uglavnom boljem) i otvaraju nas za nešto što možda nismo ni sanjali da bi moglo da nam se dogodi.

Kada pitamo, tada (do)puštamo da Univerzum radi za nas. Znači, ako imate posao koji vam ne odgovara, šefa kretena i platu kojom niste zadovoljni, pitajte: Šta još mogu da uradim da bi se ovo promenilo? Koje mi još mogućnosti nisu pale na pamet? Čega se još nisam setio/la? Koje pitanje treba da postavim da bi ovo bilo drugačije?

A onda sačekajte odgovor… Možda taj rogonja progovori i pretvori se u stvari u vašeg anđela zaštitnika

P.S. Izbegavajte da bilo koga nazivate “kretenom” ili drugim pogrdnim rečima. Vaša podsvest ne zna razliku između vas i drugih ljudi, šale i zbilje, pa sve što pomislite ili kažete biće shvaćeno vrlo lično i ozbiljno. Trudite se da izbacite takve reči iz rečnika, ali se ne ustručavajte da stvari nazovete svojim imenom i da izrazite kako se zaista osećate. Važno je biti iskren prema sebi i drugima i znati da se sve može promeniti ako vam ne odgovara, pa i to.

čistilište tekst - izvor: jelenareiki.com ›››

čistilište tekst

Mabel Katz

Jedna reč može vam promeniti život

Moderan život i vrtoglavi tehnološki napredak doneli su nam brojne pogodnosti ali i velikog neprijatelja - stres - uzročnika mnogih nezadovoljstava, fizičkih i duševnih bolova i bolesti. U ovoj eri „novog doba” (new age) nudi nam se bezbroj tehnika, sistema verovanja i načina razmišljanja koji će nam pomoći da otkrijemo i otklonimo uzroke naših neuroza, sprečimo njihovo nastajanje i pronađemo unutrašnji mir i „lek za dušu”.

Ho'ponopono, drevna havajska filozofija praštanja, kažu njeni sledbenici, najjednostavnija je i najdelotvornija tehnika od svih. To je tradicionalni način rešavanja problema koji se prevodi kao „činiti ispravno”, „ispraviti grešku” i zasniva se na verovanju da osim nas niko drugi nije odgovoran za naš život, dakle i ljude i situacije koji su deo njega.

Svi smo rođeni sa unapred učitanim „lošim programima” koje nosimo još od predaka i prošlih života, a sve što nam se dešava u sadašnjem životu - privukli smo svojim mislima i osećanjima. Da bismo pronašli unutrašnji mir i otkrili svoju pravu prirodu - što su preduslovi za život kakav želimo - moramo „očistili” te loše „programe”, kažu zagovornici ho'oponoponoa. Čistimo ih tako što kažemo - hvala.

To „hvala” je kao tipka za brisanje na tastaturi našeg računara. Jednostavnim izgovaranjem ove reči koliko god je moguće češće, ta tipka je udarena i „čišćenje” loših programa se pokreće.

Zahvaljujemo se svim i dobrim i lošim stvarima, ljudima i situacijama koji se pojavljuju u našem životu i prihvatamo ih kao blagoslov. Govoreći hvala problemu kad naiđe je prvi korak ka njegovom prihvatanju, a time već umanjujemo njegov značaj. Kako smo naučeni i isprogramirani da u nekim situacijama odmah vidimo problem, izgovaranjem reči hvala, mi zapravo „brišemo” te naše ustaljene programe i učimo da stvari vidimo i iz drugog ugla. Ono što mi mislimo da je problem, nije problem već naša naučena reakcija na određene situacije.

Pristalice ove tehnike tvrde da ne morate ni da znate šta tačno čistite tj. koji su uzroci vaših problema i nezdovoljstava (i da li su za to krivi vaši roditelji, čukundeda ili neko treći), dovoljno je samo da je dugme za brisanje stisnuto - vaš unutrašnji „kompjuter” će dalje sve odraditi sam, poput nekog anti-virus programa.

Ho’oponopono nas vraća u prazninu, na nultu tačku očišćenu od briga i očekivanja, gde se stvara čistina za pojavu Inspiracije koja treba da nas vodi; jedino tako možemo biti na pravom mestu u pravo vreme - ovde i sada.

Morna (Morrnah) Simeona (1913-1992) predstavila je ova viševekovna učenja i prilagodila ih sadašnjem vremenu. Njen učenik, Ihaleakala Hju (Hew) Len učinio je ho'oponopono poznatim u svetu zahvaljujući svom radu sa pacijentima jedne mentalne bolnice (pogledati antrfile „Lečenje bez susreta”). U Zagrebu je nedavno boravila Lenova učenica Mabel Kac (Katz), koja je držala dvodnevni seminar o ovoj tehnici. U aprilu će održati seminar i u Beogradu.

Eskluzivno za B92 pričala je o učenju koje joj je promenilo život.

„Ho'oponono kaže da smo 100% odgovorni za svakoga i sve u našem životu ali nas to ne čini krivima - mi nismo ni žrtve ni mučenici ni grešnici - ovde smo da popravimo stvari i da ispravimo greške”, objašnjava Mabel. „I sve ono što nam se sada čini kao problem zapravo je prikriveni blagoslov. Ako mu kažemo ‘hvala ti što si došao u moj život, to je lekcija koja mi je bila potrebna’ on više neće imati loš uticaj na nas, neće nas izjedati iznutra.”

„Ho'oponono je neprekidno ponavljanje reči 'žao mi je', 'molim te, oprosti mi' za bilo šta što je u meni i što je to stvorilo moju sadašnju situaciju, 'hvala ti' i 'volim te'.

Pri tom, što je najlepše od svega, ne moram da razbijam glavu oko toga šta je problem, da kopam po sebi, da tražim uzroke i krivce... Samo čišćenjem izbacujem taj loš program, brišem sve što je dovelo do toga i vraćam sebe u ravnotežu. Ništa više ne moram da znam. Niti da razumem kako čišćenje radi.

Sve što je u mom životu ja sam prizvala svojim mislima, samim tim ja mogu i da ga promenim. Ja uzmam 100% odgovornosti a pošto imam slobodu izbora mogu da odaberem da to otpustim - dakle pritisnem dugme za brisanje na kompjuteru. Ili mogu da pričam monitoru - da kukam, da izigravam žrtvu, da ubeđujem druge kako sam ja u pravu, da moja reč bude poslednja, da ne prihvatam gledišta drugih, da gubim energiju...

Ho'oponono kaže da možete da otpustite sve te stvari i oslobodite se lošeg osećaja i krivice, da vaše raspoloženje ne zavisi od toga da li ćete nekoga ubediti, da li će se svi složiti sa vama, da imate novca ili posla, harmonične odnose sa drugima”.

Ali kada to kažete osobi koja je bez posla, bez dece, bez partnera...

- Ja im kažem, možete da odaberete da budete srećni i slobodni čak i kada ste pod velikim stresom ili prolazite kroz teške odluke. Jer ako brinete ili ako vidite sebe kao žrtvu niste u ravnoteži i univerzum vam ne može pomoći jer ste tako odabrali.

Dakle, tek kad se pomirite sa svojom trenutnom situacijom, možete da napredujete.

Upoznala sam jednog momka u Madridu koji mi je rekao kako je mesecima bio bez posla i mnogo se nervirao oko toga. Onda mu je svega bilo preko glave i odlučio je da digne ruke od traženja. Sutradan je dobio posao.

Ne kažem da čišćenje može da vam donese rešenje u roku od 24 sata, ali doneće promene sigurno ako ste dosledni u tom prihvatanju.

Ljudi, međutim, ne vole da čuju da moraju da čiste sve vreme. Ali zato smo ovde, na zemlji. Možete da imate sve - i posao i partnera i stan - ali morate da počnete tako što ćete biti spokojni čak i ako nemate sve to. I onda vam stvari same dolaze.

Da li je dovoljno da se čistimo tako što ćemo sve vreme u sebi govoriti 'Hvala ti' ili ima još nešto iza toga?

- Ima mnogo različitih načina, neprestano ponavljanje 'Hvala ti' je najjednostavniji i najdelotvorniji. Tokom seminara radimo i sa unutrašnjim detetom jer je ono vezano za naš podsvesni um. Naš odnos sa detetom u nama je ključni za razumevanje ove tehnike.

Ali kod mnogih učitelja drugih duhovnih i filozofskih pravaca i tehika naći ćete da se suština svodi samo na te dve reči - 'Hvala ti'.

Proširena verzija je 'Žao mi je, oprosti mi, hvala ti, volim te'. Međutim, sve to je već sadržano u 'Hvala'.

Potražite analizu dr Masarua Emotoa o tome kako naše misli utiču na kristale vode, kako divno kristali nastaju kada vodi govorite 'volim te' i 'hvala ti' a kako su izobličeni kada im šaljete poruku 'mrzim te'. Zamislite onda šta tek naše misli i izgovorene reči čine drugom ljudskom biću pa i namam samima, na kraju krajeva!

Kada univerzumu kažete 'Hvala ti', univerzum vam daje ono što vam treba. Kada kažete 'Hvala na ovome što imam', dolazi vam još. Ali što više čistite to ćete dublje zalaziti i više ćete dobijati od života.

Naravno, problemi će i dalje dolaziti.

Znate zašto vlada nezaposlenost? Zato što ne shvatamo da posao nije nešto što moramo da radimo da bismo imali hleb na stolu, posao treba da bude nešto što volimo. Kada radite ono što volite - zadovoljni ste, a novac će doći sam.

Ali od rođenja smo naučeni i odgajani da svi moramo da imamo posao da bismo imali šta da jedemo, tj. od čega da živimo.

- Zato što smo pogrešno isprogramirani. Moramo da se vratimo da budemo ono što jesmo, moramo se vratiti sebi. Zato nam sada sve izgleda tako teško, jer ne poznajemo sebe i svoje stvarne potrebe, već su nam potrebe ono što nam je društvo nametnulo.

Kad se vratite svojoj pravoj prirodi, da radite i budete ono što jeste, da budete srećni i spokojni bez razloga, ili kad ne zavisite ni od čega, stvari vam same dolaze jer ste u saglasju sa univerzumom.

Biti svoj je lakše nego što mislimo, ali moramo da stanemo i razmislimo da li igramo ulogu koju su nam drugi nametnuli, da li pokušavamo da ispunimo tuđa očekivanja jer tako treba, da li želimo da pripadamo određenoj grupi, drugoj osobi, kakogod... Mi samo sledimo gomilu.

Ali, ko kaže da je to dobro?! Ko je taj koji odlučuje?

Kad dozvolim sebi da budem ja, kad pustim moju prirodu da izađe na svetlost, stvari se menjaju. A sada se većina pretvara da je neko ko zapravo nije.

Kako da razlikujemo šta je stvarno a šta je lažno? Da prepoznamo ko smo to mi?

- Ako se dovoljno opustimo, samo će nam doći. Intuicija će nam pokazati. Trenutno smo diskonektovani od sebe. Trenutno koristimo deo mozga koji ne zna bolje, koji prima milione informacija, izmišlja priče i daje nam lažnu sliku.

Recimo da smo rođeni kao mačke a rekli su nam da smo psi. I verujemo u to. I lajemo ceo život, kukamo kako se ne osećamo dobro, tesno nam je u sopstvenoj koži. A onda nam neko kaže, 'Ali ti si mačka', i počnemo da mjaučemo i odjednom shvatimo kako je to lako.

Rečeno nam je da smo nešto, da smo neko, poverovali smo u tu priču i sada nam sve pada teško. Kada shvatimo ko smo zaista, sve legne sna svoje, sve postane lako, prirodno, bez napora.

Jer kada si svoj, srećan si, stvari ti same dolaze, i ništa te neće uzdrmati jer stalno imaš na pameti da ti nisi svoj problem. Ti si izvan toga. Ne zavisiš ni od koga i ni od čega van sebe.

Znate koje je olakšanje meni blo kad sam shvatila da sam ja odgovorna za sve? Jer to je značilo da ja mogu sve i da promenim. Ranije sam čekala da se promene drugi ljudi, okolnosti... sada znam da sve zavisi od mene.

Sve što treba da uradim jeste da budem ja, da radim ono što volim, da budem srećna sama sa sobom i sve oko mene će se promeniti. Sve što je savršeno i ispravno za mene će mi samo doći.

Koliko košta sreća?

Pre nego što sam počela da se bavim ovom vrstom čišćenja, bila sam finansijski uspešna poslovna žena. Kupila sam jednu kuću, pa sam onda htela da imam još veću i lepšu. I nisam bila srećna. Imala sam dobar posao koji mi je donosio lepu zaradu. I nisam bila srećna. Koliko novca vam uopšte treba da budete srećni ili spokojni? Nikad nije dosta. Čim tražite spolja, nećete ništa naći. Potpuno smo pogrešno programirani da nam trebaju i kuća i posao i stan i plazma televizor da bismo bili srećni. Verujte, ja sam imala sve to i nisam bila srećna.

Kada prihvatite sebe, stvari vam dolaze i shvatite da vam ni ne treba onoliko koliko ste mislili. Bog zna šta je savršeno i dobro za mene. Na meni je samo da se opustim i ne brinem.

Drugim rečima, kad se menjate vi iznutra i ljudi oko vas se menjaju. Da li je to zaista tako?

- Da, to je neverovatno, ali imam puno dokaza za to. Međutim, morate shvatiti da vaše promene ne zavise od toga da li će se drugi promeniti. Ne menjaju se oni, vi menjate svoj čip, vi postajete smireni, samim tim i vaš stav prema njima se promeni. Veoma je važno da nemate očekivanja.

Kako ho'oponopono gleda na religiju, na ateizam?

- Ho'oponopono nije religija. Istina, u svom učenju ho'oponopono pominje termin boga, ali se misli na ono božansko u vama, na Ljubav, na Univerzum, na Višu silu... Zovite ga kako god hoćete.To je deo u vama koji zna bolje od vašeg intelekta i koji pazi na vas. To je vaše unutrašnje dete.

Međutim, nekima je lakše da se čiste preko Isusa, Muhameda ili Bude i to je u redu. Svako treba da radi kako mu odgovara.

Mnogi ljudi mešaju duhovnost sa religijom. Ho'oponopono je pronalaženje svog unutrašnjeg gurua koji će vam dati sve odgovore - jer, sve je već u vama. A religija vam kaže, Bog vam treba jer je on iznad vas, svemoćni, jer on sve zna. Ako obratimo pažnju shvatićemo da religija zapravo razdvaja, jer bog je u vama. Samo vaš bog u vama može da vas isceli i da vam pomogne. I donese vam mir. Sve dolazi odatle.

On je inteligentniji od nas. Mi smo vrlo arogantni kad kažemo da sve znamo. Pogledajte šta smo uradili od planete. Intelekt je stvorio ratove. Moramo biti ponizniji i skromniji, manje egoistični.

Mislite da je ljudska priroda u suštini dobra?

- Misim da smo svi dobri, ali da dolazimo sa lošim programima. Nauka je dokazala da su svi ti programi u našim hromozomima, još u embrionu, da dolazimo na ovaj svet puni loših informacija.

Možemo da ih izbrišemo i promenimo ishod. Ako ne promenimo program koji vučemo od naših predaka, stalno ćemo se žaliti, buniti, negodovati, biti žrtve, tužni, osećati se nelagodno... I tako u nedogled.

Vaš havajski učitelj, dr Ihaleakala Hju Len, kaže da su i želje te koje nas blokiraju. Kako da sprečite ljudsko biće da želi, da se nada ili da stremi ka nečemu?

- Mi samo mislimo da imam želje i očekivanja, mi mislimo da znamo. Ali te želje nam je nametnutlo društvo (da budemo bogati, da smo u vezi...) i svaki put kad primetimo da nas neka želja sputava ili treba da otpustimo te želje i onda sam slobodna. Možemo da mislimo da ćemo biti presrećni ako samo još to dobijemo... što je ljudski.

Ali ja želim da budem slobodna, srećna i spokojna. Znam da moj unutrašni bog zna šta mi treba bolje od mene. I daje mi to. Moj intelekt ne zna šta je dobro za mene.

Ja samo treba da se ne držim grčevito za neku želju ili ideju, jer to moj um radi. To nisam ja. Reći ću vam nešto iz ličnog iskustva - čim sam oslobodila te svoje želje iz grča, čim sam se prepustila, dolazilo mi je više onoga što mi je trebalo. I ne uvek onoga što sam mislila da želim. Morate da verujete svom unutrašnjem bogu.

Čim primetim da nešto grčevito želim ja moram toga da se oslobodim. Jer to možda nije dobro za mene. Ali ono što mi treba ja ću da dobijem - onda kada mi bude trebalo.

Svaki put kad brinem, kad očekujem, kad želim - ja zaustavljam tok i to mi ne dolazi. Najbolje je kada nemate želje jer one mogu da vas odvrate, skrenu sa puta.

Deluje tako jednostavno, a opet mnogi ljudi su nesrećni. Ili imamo pogrešnu ideju šta je to sreća?

- Zakomplikovali smo svoje živote. Zatrovali smo ih svojim uverenjima, ubeđenjima, nepokolebljivim odlukama, predrasudama, požudama, pohlepama... Moramo sve to da otpustimo.

Kako ho'oponopono funkcioniše na praktičnom planu, u odnosu sa bliskim ljudima?

- Mi se svakodnevno srećemo sa raznim ljudima i njihovim energijama i nije jednostavno ostati spokojan 24 sata. Nakon 15 godina čiščenja ja se i dalje naljutim, okrivljujem druge, raspravljam, jer imam svoj program koji nosim sa sobom. To je ljudski. Svako ko vam kaže da je 24/7 u nirvani taj laže. Ili sedi sam ispod nekog drveta na Tibetu i ne komunicira ni sa kim.

Ali čim to shvatim, ja sam već osvestila problem. Ranije sam bila ljuta nedeljama, mesecima. Sada ne krivim sebe kada primetim da sam 'poljuljana' iz ravnoteže, ali čim osetim, vratim se čišćenju. Ne unosim se u ljutnju. Kažem, 'hvala za ovo', jer i to je lekcija koja mi je bila potrebna. I otpustim.

Svi imamo nekoga ko nas nervira, od šefa na poslu do familije i prijatelja, ali svaki put kada se nađete u takvoj napetoj situaciji, znajte da imate izbora. Možda ćete odabrati da budete ljuti i to će imati svoje posledice. Okej, ubedili smo drugog da smo u pravu i - šta onda? Bićemo srećni možda dva minuta. Ego će biti srećan.

Ali znajte da kada osuđujete druge i tražite od njih da se promene kako vama odgovara, time povređujete i sebe. Ako nosim u sebi neoprost i ljutnju, mogu u najgorem slučaju da izazovem neku bolest u sebi. Kad kažem 'hvala', ja zaustavljam to. Konektujem se sa delom mozga koji zna pravi odgovor.

Ja radim na sebi i opraštam sebi zbog mog programa koji me je doveo do takve situacije. Jer ja želim sreću za sebe.

Sad sam postala svesnija i čim sam depersivna ili tužna, ja kažem - hej, ako ti se ne sviđa, možeš da promeniš. 'Stara' Mabel bi rekla, 'nema šanse'.

Lečenje bez susreta

Ho'oponopono je postao svetski popularan zahvaljujući Džou Vitaleu koji je napisao članak (a potom i knjigu „Nulte granice”) o dr Ihaleakali Hjuu Lenu, koji je izlečio celo odeljenje jedne psihijatrijske bolnice na Havajima sa najtežim pacijentima a da nije održao nijednu seansu sa njima. Samo je čistio sebe, jer je smatrao da je i sam odgovoran što je priča o ovim ljudima došla u njegov život. Više o tome možete pročitati ovde.

Napisali ste knjigu o ho'oponoponou za decu. Koji biste savet prvo dali roditeljima?

- Knjiga je za decu od 3 do 100 godina, dakle odraslima je potrebnija nego deci, deca sve već znaju.

Sa ho'oponoponom je veoma lako biti roditelj - ne treba da budete savršeni, samo treba da budete svoji. Zar ne želite da vaša deca budu srećna i spokojna od prvog dana?

Prvo što sam uradila kad sam se promenila, rekla sam svojim sinovima, 'Možete da budete srećni SADA, nemojte da čekate kao ja'. Zbog mojih predubeđenja i izbora ja sam patila godinama. I govorila sam sebi, kao i svako drugi, pretpostavljam, 'Neću da budem kao moji roditelji', a onda budete upravo to. Jer ponavljate program svojih roditelja.

Deci treba da dopustimo da budu svoja. Toliko dece danas odrasta uz depresivne, zatvorene, uplašene, nesrećne, previše brižne roditelje. Jedno 7-godišnje dete mi je reklo, 'Eh, kad bi moja mama samo malo manje brinula, kad ne bi shvatala stvari previše ozibljno'. Mi stvari shvatamo preozbiljno, u tome je problem. A život je igra.

Učite od dece i negujte svoje unutrašnje dete i videćete koliko ćete postati rasterećeniji i srećniji. Ne razmišljajte previše. Odbacite potrebu da sve komplikujete.

Nije lako stalno živeti rastrzan između nagona i duhovnosti, ali moramo biti budni. Moramo biti uključeni u svaki trenutak. Biti ovde i sada. Bez žaljenja zbog prošlosti ili briga o budućnosti. Mi to možemo, jer sve što treba da znamo već je u nama.

čistilište tekst - izvor: b92.net ›››

čistilište tekst

Ti nemaš dušu, Ti JESI duša koja ima tijelo –

10 savjeta za duhovno zdravlje

"Lako je zaboraviti ko smo, odakle dolazimo i što sve možemo biti.

Ponekad nam je potreban samo mali podsjetnik.

Ti nemaš dušu. Ti si duša. Imaš tijelo."

Clive Staples Lewis

1. Vi ste točno tamo gdje trebate biti

Bez obzira na okolnosti, u ovom sadašnjem trenutku vi ste točno tamo gdje trebate biti. Vaši izbori, rezultati, putevi – svi su se pojavili s razlogom.

Ništa se ne događa slučajno, sve ima svoj razlog. Imajte vjeru, sve će se riješiti.

2. Sve je privremeno

Ništa ne traje vječno, dobro, loše i ružno, ništa nije trajno.

Budite poput vode i prilagodite se životnim usponima i padovima.

3. Dobri ste baš takvi kakvi jeste

U životu je važno ne pokušavati silom promijeniti sebe ili prolaziti kroz proces transformacije. To znači biti u miru sa sobom i onim što jeste u svakom trenutku, unatoč tome što ste učinili ili niste učinili; izrekli ili ne.

Transformacija je izbor koji svi imamo, ali ne treba prisilno prolaziti kroz nju. Istinska transformacija dolazi s prihvaćanjem.

4. Kada dođu teška vremena, promijenite perspektivu

Sve brige, svađe, krivnje, žaljenja i tuge proizlaze iz življenja u prošlosti ili budućnosti. Samo kada živimo u sadašnjem trenutku možemo promijeniti našu perspektivu.

To nas vodi do…

5. Živite u sadašnjem trenutku

Nemojte živjeti u prošlosti ili maštati o budućnosti. Pronađite svoju strast i poduzmite nešto. Sljedeći trenutak u vašem životu nije važniji od ovog trenutka upravo sada.

Danas učinite nešto o čemu ćete sanjati kasnije i shvatite da sve što se u prošlosti dogodilo – dogodilo se kako bi mogli iz toga nešto naučiti i rasti.

Sada možete otpustiti prošlost i cijeniti ono što imate sada.

6. Otpustite vaše strahove

Postoje samo dvije istine u cijelom svemiru – prva je Ljubav, a druga je Strah. Kako bi mogli živjeti u stanju istinske i čiste ljubavi, suštini postojanja i života, morate otpustiti strah.

“Strah je pokucao, ljubav je odgovorila i nikoga više tamo nije bilo.” – Nepoznat autor

7. Oslobodite se potrebe za kontrolom

Ako se držite zablude da možete imati kontrolu nad životnim ishodima, to je samo iluzija koju ste stvorili za sebe.

Ne znamo što će donijeti budućnost, a ne možemo percipirati i razumjeti kakve će posljedice biti rezultat svake naše sadašnje akcije, stoga moramo voljeti bez vezanosti, živjeti bez očekivanja i promatrati bez prosudbe.

8. Sjetite se odakle dolazite

Kada znate početak, znat ćete i kraj – kada shvatimo da je naša svijest vječna, shvatit ćemo da smo u stvari energija. Energetski, duša, svijest se uvijek razvija, uči i raste.

Sa svakom inkarnacijom pojavljuju se i nove lekcije i nova iskustva. Mi smo došli iz energije i u energiju ćemo se i vratiti.

9. Prihvatite

Potrebno je dovesti sebe u stanje prihvaćanja, prihvaćanja svega što je dobro i svega što je loše. Otpustite potrebu za kontrolom, otpustite svoje strahove i svoja očekivanja, kako bi mogli živjeti u sadašnjem trenutku.

Bez prihvaćanja, ništa ne može napredovati. To je prava molitva, ne tražiti ono što želite, već prihvaćati sve životne blagodati i biti zahvalan za sve. Ciklus ljubavi koja nastavlja rasti.

10. Nikada niste sami

Fizičke oči samo mogu gledati 3D spektar.

Ono što stoji iza vela naše tjelesnosti je – energija. Ogromna energija, koju ponekad možete osjetiti.

Mi nikad nismo doista sami. Uvijek smo okruženi nevidljivim, a ako i kada se odlučite na poziv, vjerujte, možete samo biti iznenađeni s odgovorom.

Pripremila: Suzana Dulčić

čistilište tekst - izvor: atma.hr ›››

čistilište tekst

ČISTILIŠTE TEKST

I kako sad da bilo ko shvati ovaj tekst ozbiljno. Nikako.

Nije pisan sa ozbiljnim namerama. Pisan je sa dobrim namerama.

čistilište tekst